Мрежа коју су развили научници са њиховог Универзитета у Бирмингхаму помоћи ће узгајивачима да створе одрживије културе и реше глобалне проблеме у вези са сигурношћу хране, као и да играју важну улогу у очувању природе.

Интернет ресурс укључује детаљне информације о 150 приступних тачака широм света, на којима је концентрисано око 1260 такозваних дивљих врста (ЦВР). Дивља родбина усјева су рођаци култивисаних биљака и огроман извор генетске разноликости.

Узгајивачи ће моћи да користе разноликост која се чува на овим просторима за преношење прилагодљивих особина од дивљих сродника на кућне културе за производњу нових сорти које ће дати веће приносе и отпорније на климатске промене или штеточине.

Мјеста која је идентификовао тим научника из Бирмингхама углавном су лоцирана у постојећим заштићеним подручјима, што ће помоћи у очувању ових вриједних дивљих врста у будућности. Садрже рођаке 167 најважнијих култура на свету које је навела Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Занимљиво је да се већина идентификованих локација налази у такозваном „плодном полумесецу“, који обухвата земље Блиског Истока, попут Либана, Египта, Сирије и Турске - региона света одакле потиче савремена пољопривреда.

„Обезбеђивање глобалне безбедности хране један је од највећих изазова нашег времена, јер раст популације врши све већи притисак на нашу производњу хране и природне екосистеме,“ објаснио је један од програмера програма, др Нигел Мактед, са Универзитета у биолошком факултету Универзитета у Бирмингхаму.

„Потрага за новим, одрживијим сортама усева које могу издржати екстремне климатске услове, бити отпорније на штеточине или им треба мање воде је велики приоритет за узгајиваче. Да бисте пронашли ову разноликост, треба да се вратите на "оригиналне" врсте - сроднике дивљих култура - од којих су наше културе биле припитомљене. Ресурс који смо развили омогућит ће одгајивачима да одреде одакле могу добити потребне биљке из којих ће потом узгајати виталне нове климатске сорте, “рекао је др. Нигел Мактед.