Ширење епидемије коронавируса и разних ограничења погодили су сектор украсних биљака током најпрометније пролећне сезоне.
Произвођачи не могу надокнадити озбиљан јаз у приходима и они се суочавају са инсолвентношћу без спољне помоћи.
Негативне ефекте економске кризе изазване коронавирусом могли би осетити баштовани који производе сезонско цвеће. Ширење вируса и рестриктивне мјере које су предузеле поједине државе учинили су многа тржишта неприступачним, а несигурност и погоршање потрошачких осјећаја нанијели су значајну штету сектору украсних биљака.
Цвеће је приказано на наручју таквих земаља: Ирана, Ирске, Швајцарске, Холандије.
Очекује се да ће пасти током целог пролећа и почетком лета, што ће индустрију ставити у веома тежак положај. Једна година улагања и рада за мађарске баштоване постала је потпуно неисплатива. Губици, ако компанија уопште преживи, могу бити враћени у року од једне године, док доприноси и плате још увек морају бити плаћени.
Прије званичне промоције, сви мађарски потрошачи могу помоћи ситуацији домаћих произвођача и мађарске економије за вријеме ограничења на коронавирус. Међутим, сада Ласзло Орлоци, председник Интерпрофесионалног удружења мађарских украсних вртлара, и Балас Диерфи, председник Националне коморе економије пољопривреде, пишу јавности у отвореном писму да се спаси сектор украсних биљака.
Директан говор: „У име локалних украсних баштована и цвећара, тражимо од локалних власти: да не примењују забране на градском цветању и уређењу пејзажа. Такође, немојте затварати тржишта која су најважнија места за продају пролећног цвећа и малих производа! А за јавност која то може учинити купите цвеће, украсне биљке и мале локалне производе! “
- Током вегетационе сезоне 2019. године, под повољним временским условима за гномонијазу од марелице, њена распрострањеност у воћњацима могућа је у Запорожје, Херсон и другим јужним регионима, где се култура традиционално узгаја.
- Министрица пољопривреде Десислава Танева и њени заменици представили су данас мере које намеравају да предузму у вези с воћарском и повртарском индустријом.
- У 2019. години штета за израелски хортикултурни сектор износила је 69 милиона евра. О томе сведочи недавно објављени извештај владе.
