Садња озимих култура 2020, углавном пшенице, за жетву у јуну-јулу, извршена је од новембра 2019. до средине јануара 2020. године.
Процјењује се да је засијана површина нешто изнад просјека у Милион ха, што одражава стратегију владе да смањи зависност од увоза повећањем домаће производње.
Секултура у Азербејџану развијена је у Аранској зони, предграђима: Гакх, Балакен, Загатала.
Падавине знатно испод просека између септембра и децембра 2019. утицале су на влажност тла у неким обрадљивим земљиштима (посебно у јужном делу Ланкарана и у југозападном региону Иукхари Гарабакх), где су, према сателитским снимцима, вегетацијски услови испод просека. Будући да су усеви још увек у фази клијања, стопе падавина у наредним месецима су кључне за одређивање нивоа производње зимског зрна у 2020. години.
Берба житарица завршена је у августу 2019. године, а производња се процјењује на 3,5 милиона тона, што је више од 15% изнад просека за 5 година. Висок принос је углавном последица повољних временских услова током сезоне и значајно прелази просечну површину засијану пшеницом, чији се принос процењује на 2,2 милиона тона, што је око 20% изнад просека. Производња јечма је такође оцењена знатно изнад просека.
У маркетиншкој години 2019–2020 предвиђају се укупни захтеви за увозом житарица на 1,3 милиона тона, што је 10% испод просека. Потребе за увозом пшенице, које у просеку чине више од 90% укупног увоза житарица, предвиђају се да буду нешто испод просека за 1,2 милиона тона због добре домаће испоруке након значајних количина производње примљене у последње 2 године.
- Спаљивање сламе остављене на земљи након жетве негативно утиче на ниво приноса жита, извијестио је министар пољопривреде Азербејџана.
- У периоду од 1. јануара до 1. јула 2019. Република Азербејџан је на светско тржиште послала огромну количину таквих орашастих плодова као лешници.
- У Азербејџану је у току велика кампања за стварање највећег центра за пчеларство и пчеларство у земљи.